Srebrni vuk (najava)

Osetis li pre sna. . .? Dah ti lebdi iznad usne, preko obraza ti klizne sve do tvoje kose guste, pa se zaigra u trenu lavirintom temena i kad pokupi tvoj miris odleprsa tad u mrak. . . To sam ja. . . To te moje ruke grle. . . iz daljine. . . Eto, pre sna ja ti dodjem, tek onako da te dirnem i prevarim samu sebe da tu sam. . . kraj tebe. . . da ti gledam oci sklopljene za nas. . .

Ja, eto, bas necu necu da pisem o toj maloj, nestasnoj, nasoj riznici grehova. . . Ali ipak vuce me. . . Zov se potajno uvukao blizu pored tebe je. . . Spustam sve svoje pobede. . . otpustam ih. . . mislima te vode moje ruke. . . nedostupna sam, ali ne i nedostizna. . . sve zaboravila sam. . . takvu trazis me u mraku  dok tumaras  osecajem, kako topla grejem te. . . Dolaziš u moje snove Vuche. . . Nista ne donosis osim ljubavi, a ja sve dajem za tu,  tvojim imenom ispisanu, znam da znas. . . ukoliko upijes moje korake  budnog cu te  izvesti napolje. . . van tela tog, vrelog  i položiti sva svoja traganja kraj tebe. . .  sada surovo je probuditi te. . . svet skriveni u tami. . . raspoznajem mirise, oni vode do tebe. . .

Oduzimam ti noc,  sakrivam ti dan, potkupla sam sve obale  delom tvojih traganja. . . Zelja, ta osedlana strast, iskupljuje potragu. . . Spoj dusa, dok glavu okrecem, Vuchije oci gledaju me. . . skrivas mac pozude kud spotice se kraj niti. . . Otisak ostaje svud po nama birajuci svetao put kratkih ogdovora. . . Vuche. . . vezujes bljesak niz dodir, toliko u tebi ima me. . . Cak i kad osecam kako budis se savrsenstvo nikad ne prestaje, razbijajuci talase kroz telo i osecaje. . . Dok misli tiho prate te dajuci ti iznova dan i noc, rec je tisina koja kratki trzaj pruza, uzbuna ne odgovora potrazi. . . rekla bih koliko moze da sve se ispreplice osecaj guta me, znam tu si. . . Ljubav odmerava taj korak kako god da je, obecao si, idemo dalje. . . tamo gde medjuprostor javu dotice. . . sve to unutar mene kuda nas uzdah putuje. . .

Ljubav bure puno govana a po vrhu med ako znas pravilno da koristis i smuckas to bices srecan, a ako odmah pojedes med ostatak zivota jesces govna. . .

Ne, ne, ne. . . ne pokusavaj, ne trudi se. . . Ne mozes je vise slomiti! Ne mozes slomiti NJU ni onaj zid kojim se ogradila od tebe. . . Rekoh ti, ne pokusavaj. . . Neces uspeti. . . Gradila je taj zid a osnov su mu bile tvoje slabosti. . . Ipak, trebalo bi konacno da shvatis da te znala vise nego samu sebe. . .

Mi? Sta mi? Ko mi? Toliko je nas da prosto ne znam ko smo mi. . . Mene pitate? Ma ja nemam nista sa nama. . . Znam, on ima nju ja imam njega i MI ne postojimo. . .

Ta zasto bih nosila krila? Upitala je, jer krila nisu ukras. . . Letela je uz vetar padala uvek, ne znajuci da i pad se broji kao let, neuspesan, ali je pokusan. . . Rekoh joj to i da treba da me poslusa, jer ja sam neiskusan letac ili bolje receno iskusan padac, no, sve jedno je. . . Izgreban ponos, skrsena dusa, modrice na srcu ne treba da je sprece. . . Da leti i leti i letiiii. . . jer njen let bice neciji najveci poraz. . .

Ispisacu jednu potpuno golu pesmu. . . U njoj nece biti nicega. . . Bice gola, bas  kao i ja. . . Gola. . . pred tobom. . . zauvek. . .

pogledi su im se sreli i njen i njegov pogled drzao je oklop protiv bola i njen i njegov pogled bio je strog sa nekm odredjenom svrhom pogled je bio pogled dvoje stranaca uljudan ne pokazujuci strah interes jedno za drugo sakrili su verno strahove na starom mestu u zemlji koja vise ne postoji da ne bi bila otkrivena. . .

Koracala je prolazom Poslednjih andjela Poput one, rodjene U vatri, ledu I ceznji. . . Senka vetrova Igrala je djavolji ples Otkrivajuci miris kise. . . Draz nepoznatog, Jedne verzije, Nema lutka Tajne kolibe. . . Strepnja staklene kuce Osecaj nevine duse U palati rajskog zadovoljstva. . . Pocinila je greh Ispod sunca. . . Ta zena u crvenom Zapocela je ples bogova. . .  

dah i izdah. . . misao i rec. . . delo i zivot. . . trud. . . postojanje. . . gubitak i pad. . . pad za padom. . . pad. . . i ogromno NISTA!!!

Otkrivena poput tajne postojala je. . . Izgubljena u krvavo belom plastu. . . Sopstvenim nagovorom primorana na osmeh. . . te kapi jace su bile krenule su jedna za drugom. . .

Umirali su zajedno boreci se da svaku kaplju krvi pokupe u jednu. . . Videla sam ih u snovima poznavala ih bolje od same sebe. . . Umirali su zajedno ispustajuci dah koji je pruzio nov zivot. . .

I opet otvaram ovu knjigu punu nicega. . . Ne znam razlog, samo eto imam potrebu da povucem mastilo i tuzno ga cedim ispisujuci galamu u mojim usima. . . Ispisujem ta krvava jutra ostatkom trulih snova strepim od trena jecam tisinu. . . To je potreba, poput stisnute trzalice medju prstima. . .

Zahvaljujem prohladnim mislima na savetu ceo zivot prodje protracen u prostoru izgubljenih stvari. . . ali taj kljuc. . . nigde ga nema. . . onaj pravi i jedini kljuc izmisljenog doma i mira. . .

umukni zazmuri zaustavi dah oslusni. . . po  mojim grudima letela je golubica krvavih krila sada uz trzaje srece lupa. . . radja ljubav. . . za tebe. . .

gde su one ljubile smrt vilenjaka tu su se prosipali dijamanti biseri u vesto razbijen biserni odrz. . . paukova nit zazvonila je da sapne laz za jednu noc. . .

taj slatki nadimak, tako slatko recen, napisan. . . jesam dete, nestasna devojcica, koju ne razumeju. . .

mrzis me nisi ni svestan da me mrzis i volis jednako i volis me i volim te i trebas mi i ne zelim nista samo da postojis skloni se stisni sake odustani  voli i mrzi me jer mrzim te i volim a stvarnost ne odustaje. . .

Jesam, opcinjena sam, priznajem, ne bunim se! Da, izgubila sam se u tvojim tezama stvaranja imaginarnog sveta! Znam da tvoje sam nesto bilo sta, osecam! Pa hajde onda, zajebimo vek i ovaj ludi ljudski rod!

Polu tama nepostojeceg prostora, polu tama, zapravo tama njenog bica. . . Vatreno crvene kose bujna lepotica, nezne blede koze, sa occima ubice, punih usana. . . Pomeri usnu da je stopi sa filterom 120's cigarete, zadrzavajuci sto vise u sebi isprsi vec velike grudi. . . Nestvarna li je?! Ispusta dim polako, pa i da je otrov, sa njenih usana svako bi ga udahnuo. . . Svaki put bila je tu, svaki put otajala je sama, ta vatrena dama ljubeci filter 120's cigarete. . .

NE! Ne stidim se! Sto svaku noc zivim sa tobom, setajuci sumama, planinama, kupajuci se gola u hladnim jezerima. . . Ne stidim se! Sto izmoreni tako vratimo se u malenu drvenu kolibu u kojoj setam gola mameci te. . . Ne stidim se! Kada pridjes i prstima nezno mi dodirujes lice, sklanjas kosu sa vrata gde ostavljas svoje vlazne usne. . . Ne stidim se! Kad tim usnama krenes sve nize, da jezikom osetis moje grudi i najezis me celu. . . Ne stidim se! Kad me zaludjen spustis na mekanu prostirku gledas me ocima zveri i jedva zadrzavas krik. . . Ne stidim se! Kada si duboko u meni do izvijanja tela od bola zadovoljstva, ekstaze koju ti napravis. . . Ne stidim se! Sto volim tvoje telo, ssto volis me telom i ako to mozda ne bi smeli. . . Ne stidim se! Kad zaspimo potpuno goli, vreli, iscrpljeni, zadoovoljni. . . . Ne stidim se! kad jutro svane da priznam sebi da jedva cekam noc da opet zivis u meni. . . Ne stidim se!!!

U senci izguzvanog dima, silueta zelje, ponavljala je pricu zabranjenih reci. . . i pricala je. . . sa pakosnim osmehom, budeci nemoc to dvoje ovozemaljskih vilenjaka, neostvarenih, izgubljenih, palih. . . Bili su niciji u obrisima prostora izmedju svetova. . .

Jedan umisljeni pajac porazeni vojnik isti!!! zaneseni mladic sa maskom prolazni avanturista nimfoman vazan opcinjeni promoter decak sa kosom iz sna. . . Svima postala je muza, svima je srce i poglede ootimala nesvesno i nevino. . . Ali niko nije znao da njeno srce pripada vukovima. . .

Istrgnuto pero ocajnicki zaludjenog saputanja, dole ispod vodopada, stajala je tamo gde pripada. . . ONA. . . nesttvarna i vecito nedostizna. . . uvek tako sveza, ostvareno idealna, bila je potreba. . .

Samo stoti deo sekunde postaje jeziv kad docaras sebi besmisao iluzije jednog nnenadano docekanog jutra. . . Zasluzuje li punu paznju ta osusena smela kapljica krvi na mom vratu? Ispijam citavu casu tog jezivog napittka koji postaje poput oporog vina. . . Zelim vise, zelim jos, ja sam ovisna o bol, taj ili onaj drugi. . .

Pala je lice joj je ljubilo prasinu izgazenu milionima. . . Pala je cekajuci nesvesno uzdah samosazaljenja. . . Pala je pljunuvsi nepromisljeno u ruku koja joj je pruzena. . . Pala je dignuvsi najjaci zid beznadja. . . Pala je a nije znala sta bi bilo da je jos samo tren docekala. . .

Luda atmosfera u granicama mene, da zanemarim to, prostorija mala sa velikim ljudima ja medju nimfomanima, poezijom neprihvacena, al pogledima odgoarajuca, ttim jezivim rukama dostupna. . . aplauz, pohvala, podvala. . . ma koga briga kad nema tebe. . .

Putuj sa mnom svetom u kom zivot traje od mraka do smrti Progonjeni cinom zalutali u borbi prolaz. . . potraga za osvanucem isprljana krv poteci ce za ispusten krik. . .

Jos uvek ne znas me, ali budi siguran da predala sam se. . . Strah me ovih osecaja a ti poput najsladje zabranjene vocke. . . Nudis mi se ili umisljam, ne umem da razresim sva ova ludila, strah me ljubavi a ti i dalje zabranjen postojis. . . Osvesti me, kazi teee nestvarne i tihe, meni potrebne. . . Znas da i dalje strah me, ali kazi te reci makar bile najbolnije. . . Znam da vodis me u snovima, znam da i tebe ovo cesto obuzima, znam da strah me vec nadvladao, ali uzmi me, kad vec sve ovo tvoje je. . .

Dok cutanje slika sopstvene misli, stid pomalo opomene pa zaluta, znas, ja sve sam ti priznala. . . Kazes da budem ponosna, ne das mi da sumnjam, vec podgrevas dan, nezavrsen. . . Sanjarim povedena tobom, postajem luda, neobuzdana, strasna i tako savrseno skrivena . . .u tvojim mislima. . . Nezno krojis sekunde, ovisne o tvoju rec, a ja vise i ne disem, upijam te. . . Reci vrelih usana odjekuju, zamracena silueta na vratima svaku poznaje, oseca. . . Nova prilika, duboko medju listovima, iznad vode, probijeni zrak sunca na starom stablu tvoj osmeh. . . . . . i ja. . . Poput vode i reci plivase, u nedogled, u strah, rastanak. . . Ne ispustam ruku, stisak grudi, tvoj dah. . . Vrele usne, zivotom ucene. . . Ne idem, samo sa tobom nastavljam, ovo telo je gladno poput ljudske zlobe koja usta ispira. . . . . . sa tobom, svemocna. . . I traje, u bezgranicnom medjuprostoru, slutnja, zelja, dah. . . Nemir, strepnja, ideal. . . Ne pustaj moju ruku,

Mozda vise nikad nece biti potrebno da trazim tu unutrasnjost skupljene liske u zrelosti. . . Mozda razumes sta osecam pri dodiru svake tvoje reci. . . Mozda sam bezobrazna a ti nestvaran. . . Jeste, ja sam pogresno kanuta kapljica farbe na uglacanom drvetu, tako smelo zalutala u tvoje misli, tako odlucna da ostanem u njima, razmazio si me posvetom. . . Duzan si mi jedan stvarni osmeh, jednu setnu uspomenu, jedno sedenje unutar boja duge, jednu nezavrsenu pricu. . . Duzan si mi jedno trajanje vecnosti. . . Jesam, jesam bezobrazna, smela i sebicna, uznemirena poput uzburkalog mora, a i moja zelja postaje prljava opsesija. . . Suva liska se raspala, ali ja bicu pored tebe ta kraljica, tvoj presto je Mesec, a tvoje utociste moja haljina, svilena. . .

Opet si tu. . . da trujes, pljujes zlobne bakcile, da bolis. . . Zivote, ja sam ti meta sada. Poput neonskog svetla koje truli u daljini nestace, a mrak uzima svoj danak, ti moje suze. . . Stub mog postojanja srusen je, ruka se grci, dohvata suvu granu ona puca, raspada se, mrvi mi se u rukama. . . Blato medju prstima, ispod noktiju, sebicne biljke gutaju svaki trag. . . Jednom gledala sam kako padaju snegovi na gore, kako drvo radja jagode, najlepsi osmeh i krah. . . Lavirint resava mene, zato ne trudi se zivote, ne mozes ti biti toliki sarkasticar, koliko te ja mogu sa osmehom proziveti. . .

Znam, znam, savrseno sam naucila svet sablona, vi ste navikli u tome ziveti, poput najezde kameleona. . . samo ste jedna gomila neostvarenih gnjida i dzinova. . . mom razumu izdiktiraste pravila, uverljivo. . . A, gde su vam osmesi?! VI. . . kompijuterski ograniceni "veliki" ljudi. . . VI. . .uniformisane kokice, mackice i ribice. . . Divim se vasim politickim umovima, pravdi, postenju. . . Zelim vam svu srecu, ali samo sto dalje od mene. . .

Samo jedna isprepletana nit isheklane svilene zavese, ne vidi se, neprimetna. . . Lice isarano bojama kreca stegnutog nastupa kroz zivotni maskembal. . . Neko se sakriva, neko prostakluke sa ponosom slika. . . Ovaj stranac danas moli za jednu pokidanu nit koja opara citav zivot. . . Umesto jednog sjedinjenog glupi ljudski um vidi pregrst. . . Neki su uspeli, neki se jos nadaju. . . a ovaj stranac i samom sebi je nepoznat. . .