Srebrni vuk (najava)

Iznova odlazimo. Iznova ranjeni, ali se vratimo. Iznova vernije volimo, iznova hrabro stojimo, zrelije dišemo. Jer kad odeš, kad odem pored tebe hodam, pored mene hodaš, ali jednom, umorićeš se . Kad odeš, kad odem, više nas neće biti . Poljubi me! Probudi se ! 

Prazne su čaše, prazne, prosute oko njega. Vape duše varnicama. Bože, tako je lep kad sluša cigane. Tako lep kad pije do smrti. Pitam se znaju li cigani sevdalinke. Tad bi mu svet razorili. I ja bih plakala, ja bih ga gledala kako plače i pije, plače, pije, plače, pije. . . 

Pobedila je magična Ispravno zamišljena, nije moguća, uslovljena. Gamiže, puže, tu je, ona tu je, ono tu je. Pored kamene česme u travi ispucala, trula krpa, na njoj parče osušenog sapuna. Miriše! 

Onog dana kada ti zasmeta praznina u grudima. Kada sve i svi budu na namenjenom mestu, tada potražićeš izgubljenu prazninu u grudima. U dalekoj šumi šeta davno odbačena, a za ruku drži nečiji izgubljeni san. Budi nemoćan! 

Svirala je ta mala noćna muzika. Za duge kose, za plen jedne pijane noći, za sitne duše. Tvoje, njene, njihove ili ničije. Obuzdana a zabranjena, tuđa i neverna, u tvom krevetu sigurna se budila. Iznova!