Srebrni vuk (najava)

Odlutla toplota ispod rukava odaje da u sebi kriješ moje odgovore. . .

Znam tu istinu kad neverstvo ispliva Nisi neznanac ali ja jesam beskućnik Nisu važni ti besmisleni trenuci meni poklanjaju novi dan a ti. . . nisi lažov, samo, eto. . . ne osećaš što i ja. . .

Nema mogućnosti da se izleči. Otima duše, živote, tela, pruža sve što nemaju, i za sve ima spas . . .osim za sebe. Još uvek čuva samouveren osmeh na licu, taj znak Đavolje robinje dok čeka da mu se pridruži. . .

Ovolika bliskost probudiće sav svet oko nas. Bez obzira na to, opet izaberi da sa mnom podeliš svoju sledeću priču. 

Zar tuđi osmeh da udišem? Priznajem, ja koja sam dezerter svojih puteva opet biram najteži. Neka, nek prođe brzo, jer balon sapunice leteće onoliko koliko mi dopustimo. Zar tuđi osmeh da udišem, kad pomisli da je potpuno moj, ja nikada neću biti njegova ja. 

Naramak odmora za ruke pune nespokoja, poslednji put za grešku u snovima. Postojim da pronađeš sebe u mom nemiru.

Reči u okovima. . . Naš nemi saputnik pokušava da okupa svoju dušu kupeći i poslednju sumnju. Budi se, progutao je iluzije, pokloni se i dodji. Sve ostalo znamo!

Neka putuje, ne zaslužuje da bude tu. A ti? Šta će te pitati sva ta tišina kad ti ukradem ono malo života? Prećutane pesme tada dobijaju ulogu.

Toplo je, zamišljen si! Pronašli smo dan, noć je sklopila oči. Prekorio si svaki moj bestidni trag. Otkrio si uzdah. Ućutkaj me!

Koračanja kratka, nezaustavljiva kao nijanse crvenih karmina. Bleda poruka potisnuce moranje. Nije tu krije se. Strepi zbog tvojih prazničnih noći.