Srebrni vuk (najava)

Njihova nevolja dolazi izdaleka. . . Sreli su se u konacistu pre nego sto su nastavili sa koferima od nistavla. Dva bica u bekstvu oslonjena na samocu. Prisnost intimnih neprijatelja sprace suze. Trnje sami su posadili.

Razmotrices i ti nekad te svoje zelje. Da dozvolis da klonem, to ne umes. I znam ja to, osetim, a da ne trazim izlaz na precac. Sada umem opstati kao ti.

I muzika jos uvek svira, "Imaj me" saputala je. Omamljen, predao se. Voleli su. . . Odricali su se zivota svakim poljupcem. Stapanje sa iskrenim grehom, ona preliva se po kozi, dok raste u njoj, njenoj utrobi, bedrima. Noc kajanja, poslednji ples, vreme ih je zblizilo u nesavrsenom trajanju. Negde tu krije se bespuce svih iluzija.

Tamo gde se nisi obazirao jasan udarac i krvavo nebo zaplakalo je. Ranjeno tvoje telo snagom odricanja guram na povrsinu. Uplovio si venama do mirne luke. . .

Reci cu ti, znam, ja umrecu. Jer hodala sam slepa,. gajila sam duse u crnim vrtovima, grudi mi grejala od mastila jutra. Znas da umrecu, tvoje usne i dve bele ruze na sanduku.

Dolazi nase vreme kada beskrajno gluva cujem urlike. Ljubav,  kada tvoje oko gleda kroz moju zenicu.  Jednom pozeleli onda kamenom zaustavili. Smrt je, a srce zivo kao ispovest da se ne bojimo mraka. Kisa. . . Pesma je odgovor na kapljice kise. . .

I da u mene uronis, da um moj razoris, ne bih te osetila ovaj put kako sviras. Kroz krvotok ruke, nepoznate, pirane, traze zivot, kratke uzdahe. Shhhh! Ne, nemoj se cuti! Iz tvojih ruku raste putokaz.

Zelim da bas mene kupis, moje godine izbrises, jer ti to znas. Stvaras me u tvojim rukama, dok zveri kruze, ne odlutaj. U istoj ulici, svakog jutra ja verujem u tajne. i. . . bicu kriva ako treba. . .

Porazen, nosis sve sto je dobro, time istinu pricas, stizes gde se odustaje, radjaju se u tebi. . . Pokusas izdati trajanje, ne obecavas, potajno snivano, iza iskusenja ponudjen za zauvek, kada se sretnu boje, tvoje. . . njene. . .

Moras da zaboravis kako je biti dete dok drugo sanja u tebi. Pokusaj da dozvolis da ti objasne kako se trnjem zivi. Nauci da osetis kamen na telu onih koji sude. Zivi poput vetrenjace usnulo i pokorno. Put uvek postoji. . . Ali. . . Ti ipak moras da zaboravis kako je to biti dete, dok drugo sanja u tebi. . .